Lepo dekorisana praznina

„Ajnštajnovi snovi“, prema noveli Alena Lajtmana, dramatizacija Rusomir Bogdanovski, režija Slobodan Unkovski, Jugoslovensko dramsko pozorište

Nastao prema istoimenoj noveli Alena Lajtmana (1992), scenski tekst „Ajnštajnovi snovi“ u dramatizaciji Rusomira Bogdanovskog je fragmentarne strukture (dramaturg Jelena Mijović). Pojedinačni prizori Ajnštajnovih snova stvaraju zbirku koja odražava aspekte značenja Ajnštajnove teorije relativnosti, koncepte vremena. Radnja scenskog teksta i predstave se dešava 1933. godine, za razliku od vremena odvijanja radnje novele (1905), na Ajnštajnovom putu za Ameriku, u begu od nacista. No, fragmenti prizora se u predstavi dešavaju 1905. godine, u formi fleš-beka, predstavljajući istovremeno vid pozorišta u pozorištu. To na početku predstave utvrđuje Ajnštajnova prijateljica, vanvremenski oblikovana kompozitorka Luce (Branka Petrić), autorka muzike predstave u predstavi „Ajnštajnovi snovi“.

Uprkos globalnom uspehu Lajtmanove novele, ona se ne ispostavlja kao umetnički vredno polazište građenja predstave. U scenskom tekstu su pretenciozno i površno ispletene misli iščupane iz Ajnštajnovih teorija, sa životnim problemima raznih likova. Misli o svetu gde je život večan, zatim o svetu gde vreme teče unazad, o ponavljanju događaja, o paralelnim tokovima zbivanja i druge, integrisane su u pripovesti o ljubavnim i porodičnim napetostima. U tom nizanju komadića priča koje ilustruju Ajnštajnove ideje nema prostora da se razviju upečatljivije drame, pri čemu forma nije korenitije vezana za sadržaj.

U pogledu teme preplitanja nauke i umetnosti, nameće nam se poređenje sa dramskim tekstom Nika Pejna „Konstelacije“ i istoimenom predstavom u Ateljeu 212. Tu su srodne ideje iz oblasti nauke, kvantne fizike, o multiverzumu, postojanju paralelnih svetova, znatno veštije utkane u dramsku formu. Fragmentarna, nelinearna struktura je u „Konstelacijama“ autentičan odraz sadržaja, teorije o multiverzumu, primenjene na istoriju jednog ljubavnog odnosa.

U scenskom tekstu „Ajnštajnovi snovi“ nema tako dubinski opravdane veze između sadržaja i forme. Konvencionalne priče o ljubavnim jadima, odnosima između roditelja i dece, nasilju u porodici, samo su na površini objašnjivane Ajnštajnovim tumačenjima vremena. Veza između nauke i svakodnevnice nije produbljena, zbog čega scenski tekst u celini doživljavamo kao ne mnogo promišljen pokušaj osvajanja publike željne metafizičkog tumačenja sveta. Drugim rečima, shvatamo ga kao vid zasenjivanja gledalaca popularnom, pojednostavljenom fizikom i filozofijom.

Imajući u vidu ovaj suštinski obmanjivački karakter scenskog teksta, predstava „Ajnštajnovi snovi“ reditelja Slobodana Unkovskog nije imala mnogo šanse da ga prevaziđe. Ona se, zapravo, dosledno nastavila na liniju opčinjavanja spoljašnjošću, nudeći, za početak, izuzetno zavodljivi dizajn. Scenografija (NUMEN/FOR USE) je vrlo efektna, utemeljena u elegantnom minimalizmu. Zadnji deo scene je prekriven vodom, dok prednji čini jednostavna drvena pozornica. Ona će se na kraju predstave upečatljivo podići, simbolički postajući brod na kojem Ajnštajn plovi. Kostimi Lane Cvijanović takođe su vrlo maštoviti, elegantni i stilizovani. Šteta je što su oni samo prelepi dekor, fasada koja prekriva unutrašnju prazninu.

Foto Nenad Petrović, JDP

Što se tiče rediteljskog rukopisa, Unkovski je doneo spoj poezije i lakrdije. Poetične scene više odgovaraju suštini teme i one su sugestivnije od karikaturalnog izraza. U igri glumaca koji igraju mnoštvo likova, Dragana Mićanovića (Albert Ajnštajn), Radovana Vujovića, Anite Mančić, Branka Cvejića, Nataše Tapušković, Marije Vicković, Milene Živanović, Vučića Perovića, Marka Grabeža, Milice Gojković, Filipa Đurića i Joakima Tasića, najviše je prisutna stilizacija, karikatura. U njihove nastupe je uložen vidljiv trud i oni su svakako ubedljivi po sebi. No, suštinski, rediteljski izbor da se kroz lakrdiju koja baš i ne odgovara ovoj temi, osvoje gledaoci, razumemo kao još jedan prozaičan pokušaj da se održi naša budnost.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici, 19.10.2017.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s