Tag: Újvidéki színház

Karađorđe u hipermarketu

Predstava “Crni”, tekst Robert Lenard, prema drami Išvana Baloga,  reditelj Žanko Tomić, Novosadsko pozorište

Predstava “Crni” mađarskog Novosadskog pozorišta, u režiji Žanka Tomića, gostovala je prošle nedelje u Bitef teatru. Scenski tekst je nastao prema naivnoj viteškoj drami “Karađorđe” mađarskog pisca Ištvana Baloga, iz vremena Prvog srpskog ustanka. Autor novog teksta Robert Lenard je radnju bitno osavremenio, gradeći urnebesno parodični mjuzikl. Događaji su smešteni u hipermarket, simbolično mesto današnjeg razjarenog kapitalizma. U okolnostima sistemskog nametanja potrošačke groznice, Crni postaje vođa pobune protiv takvog sistema, lucidno komički nazvanog turkokapitalizam.

Foto: Srđan Doroški (Ujvideki Szinhaz)

U formi uvrnuto zabavne, akcione muzičke komedije, izražena je oštra kritika podivljalog konzumerizma koji određuje savremeno društvo, stvarajući horde siromašnih, sapletenih glađu i gomilama neplaćenih računa.

Izuzetan ansambl Novosadskog pozorišta, predvođen Arpadom Mesarošom, Gaborom Pongom, Livijom Bankom i Eminom Elor, u raskošnom spoju komedije, songova i atraktivnih plesnih tačaka predstavlja društveni zahtev za pobunom. Akteri odlučno ustaju protiv korupcija, ucena i ropstva izgrađenom na strahu od gladi i neizvesnosti, boreći se sa čime god stignu, tiganjima, kutlačama, metlama. To stvara komički efektne situacije, a istovremeno izražava potpuni očaj potlačenih radnika, spremnih na borbu i golim rukama.

U stilski slojevito narativno tkivo utkane su i melodramske niti, jarko obojene ironijom koja gradi autorefleksivna, kritička značenja. Neprestano rušenje stereotipa prati ljubavnu priču između Stanoja Glavaša i Ružice, kao i Crnog i Caje. Taj parodičan pristup lomi kult heroja i dubinski problematizuje društveno generisane iluzije o svemoći vođa, nedodirljivosti političara.

Scena predstavlja hladnu unutrašnjost hipermarketa, sa visokim policama za robu i kolicima za kupce. Igru ponekada preliva dim i lajt šou, takođe u funkciji parodiranja društva spektakla, društva potrošnje.

Muzika kompozitora Davida Klema je stilski eklektična. Uključuje protestne sastojke žestokog roka, zatim turskog melosa koji boji pojavu uzurpatora, kao i idiličnih instrumentala, ironičnu pratnju potroščačke pomame.

Izbor uvrnutog stila predstave je istovremeno i njena poruka. Ona je kritički odraz apsurdnosti savremenog društva, definisanog sudarom nereda i nemorala, ali i pomahnitalom željom za kupovinom, kredom kapitalizma.

Tekst je emitovan u emisiji Kulturni centar, 26.4.2017. (46. min)

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/2712758/kulturni-centar.html

 

Svet je postao teatar

Predstava „Off“ u Novosadskom pozorištu

Novi Sad- Poslednjeg dana 61. Sterijinog pozorja, 2. juna 2016. godine, u Novosadskom pozorištu (Újvidéki színház/ www.uvszinhaz.com) je za goste festivala u popodnevnim časovima organizovano specijalno igranje predstave „Off“ reditelja Zoltana Puškaša, koja je imala premijeru početkom ovog maja. Podnaslovljena „prevazilaženje granica“, predstava „Off“ ima čvrstu dokumentarnu osnovu, nastala je prema ispovestima glumaca Novosadskog pozorišta i tekstovima avangardne novosadske umetnice Katalin Ladik.

U prvom delu predstave glumice i glumci se nalaze na sceni, Livia Banka, Gabriela Crnković, Terezia Figura, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo. Jedan po jedan istupaju iz grupe i govore o ličnim problemima, često povezanim sa nezavidnom finansijskom situacijom u ovom pozorištu. Ispovesti se kreću od traumatičnih posledica zbog otpuštanja (Gomboš), suočavanja sa smrću roditelja i alkoholizmom (Husta), preko pakla birokratije i administrativnih zavrzlama sa članstvom u umetničkim udruženjima (Mesaroš), do vrlo ljutite, verbalno provokativne kritike bezobrazluka razmažene publike (Gomboš). Svi glumci su bosi i isto obučeni, u svedene bež kostime, elegantne (kostimi Katalin Gero). Ozvučeni su mikrofonima, njihov ton je upečatljiv, ceremonijalan. Pojedinačni glasovi se ponekada konfrontiraju grupi koja ih prati, što ima vrlo jake muzičko-dramske efekte, nalik antičkom horu.

photo Újvidéki színház
photo Újvidéki színház

Kada se ovaj deo završi, na scenu iz publike izlaze dva tipa u odelima, simboli moćnih političkih figura, i kažu nam da se preselimo na pozornicu. Poslušni smo i smeštamo se potom na tribine na sceni, nastavljajući da gledamo predstavu iz tog ugla, dok glumci igraju u auditorijumu, među redovima sedišta, sada obučeni (simbolički) u crno. Pre početka drugog dela saznajemo o okolnostima koje su uticale na stvaranje ove predstave. Reditelj Robert Lenard nam ih objašnjava na mađarskom jeziku, uz duhovitu opasku da srpskog titla tu nema jer je za titlovanje inače on zadužen, pored mora drugih zaduženja u teatru. Ova opaska je u vezi sa problemom nametanja (nemoguće) racionalizacije radnih mesta (srspki prevod tog dela govora dobili smo neposredno pre toga, odštampan).

Čujemo i čitamo da je predstava „Off“ nastala kao reakcija na smanjenje budžeta Ujvideki pozorištu, od strane grada Novog Sada u 2016. godini za petnaest posto, zbog čega je budžet „Off“-a nula dinara. Takođe saznajemo da je krajem prošle godine Novosadsko pozorište od grada tražilo obnovljanje ugovora sa glumcima, rediteljima, organizatorima, tehničarima, pri čemu odgovora i dalje nema.

Zatim je usledila poetska, asocijativna, metaforična igra, opservacije o smislu života i rada, o državi i identitetu, kao i o tome da li treba nastaviti sa teatarskim angažmanom, i po koju cenu. U finalu nam glumci prikazuju scenu odustajanja. Prestaju da igraju, napuštaju salu, da bi se kasnije vratili u svojstvu publike. U poslednjoj sceni samo zure u nas, gledaoce ili glumce na (društvenoj) pozornici. U ovoj sjajno osmišljenoj, višeznačnoj, moćnoj i potresnoj sceni, označava se bolna mogućnost kraja teatra. Uznemirujuće je i to što se diskretno sugeriše da smo mi, gledaoci, možda sledeći koji ćemo krenuti tim putem odustajanja. Mi smo ih zamenili na sceni i mi smo možda sledeći, ako nešto ne uradimo povodom toga. Pod svetlima reflektora, mi smo (simbolički) na potezu.

Haris Pašović, uvaženi sarajevski reditelj koji je bio među gledaocima jer trenutno sprema predstavu u Novosadskom pozorištu, autorski projekat „Za šta bi ste dali svoj život“,  nakon ovog snažnog završetka je takođe bio potresen značenjima predstave, posebno aplauzom koji su glumci dobili za odigranu mogućnost odustajanja od teatra. Zato je inicirao pisanje peticije za očuvanje ovog umetnički izuzetno uspešnog teatra. Peticiju koja je stigla do gradskih vlasti, potpisali smo, pored Pašovića, Darinka Nikolić, Marina Mađarev, Gordana Đurđević Dimić i drugi.

„Off“ je slučaj fantastično osmišljenog, vrhunski estetizovanog i angažovanog teatra par exellence, zato što je publika izašla iz tradicionalne sfere pasivnosti, i ušla u polje jasnog društvenog delovanja (pisanje i potpisivanje peticije). U skladu sa svojim podnaslovom, predstava „Off“ je prevazišla granice tradicionalnog, zatvorenog teatra, igra je probila zidove, srušila barijere. Gledaoci su postali glumci na pozornici sveta, svet je postao teatar, a teatar svet.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici, 10. juna 2016.