Tag: Biblija

Neispitana mitska građa

51.Bitef: “Biblija, prvi pokušaj“, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana i „Carstvo nebesko“, koprodukcija Narodno pozorište u Beogradu i Bitef teatar, koncept i režija Jernej Lorenci

 

Ljubljanska predstava Biblija, prvi pokušaj“, prema konceptu i u režiji Jerneja Lorencija, ostvarena je kroz prepoznatljivo suptilni poetski rukopis ovog autora, mada nije među njegovim najboljim ostvarenjima. Prvi deo trosatne predstave nije dovoljno scenski razmaštan i uzbudljiv, zbog čega dolazi do padova u dinamici igre glumaca, odnosno u snazi doživljaja gledalaca. No, može se možda reći da je monotonija prvog dela predstave pripremni teren za izliv poezije i mašte u njenom drugom delu. Ona gradacijski dovodi do vrlo uzbudljivog finala, eksplozije minimalistički dizajniranih odblesaka misli o ljudskom postojanju.

Foto Bitef/Press

Lorenci na scenu postavlja nekoliko knjiga iz Starog Zaveta, od „Pesme nad pesmama“, preko „Knjige o Jovu“ i „Psalma“, do „Knjige Propovednikove“ (dramaturgija Matic Starina). Devet sjajnih glumaca, Janez Škof, Marko Mandić, Nina Ivanišin, Nataša Barbara Gračner, Gregor Zorc, Jernej Šugman, Pia Zemljič, Aljaž Jovanović i Tina Vrbnjak, postepeno porađaju dramu iz naracije. To lagano probijanje filozofske dramatike na scenu izaziva snažan poetski efekat. Teme ljubavi, neostvarene čežnje, patnje, vere, iskušenja, taštine, prodorno se nameću kroz vizualno i auditivno uzbudljive, elegantno svedene scenske kompozicije. Lorencijeva pozornica je funkcionalno asketski dizajnirana, definiše je ceremonijalna atmosfera u kojoj se tanano prepliću nežnost i surovost (scenografija Branko Hojnik, kostimografija Belinda Radulović).

Predstava počinje i završava se moćnim rečima iz trećeg poglavlja Knjige Propovednikove, mislima o cikličnosti ljudskog delanja i postojanja: „Što je bilo to je sada, i što će biti to je već bilo“. Kao u Fabrovoj predstavi, i ovde je važna tema  cikličnosti života, ali i scenske igre, kroz ritual, ceremoniju.

Ceremonijalnost određuje i ton druge Lorencijeve predstave na ovom Bitefu, premijerno izvedenog „Carstva nebeskog“. Ona je nažalost ostavila znatno slabiji utisak od ljubljanske produkcije. Prvo, u pogledu estetike scenskog jezika je daleko suvlja, ravnija, nedovoljno razigrana.

Nastala prema srpskoj epskoj poeziji koja tematizuje Kosovski boj, predstava je izgrađena na fragmentima sudbina Majke Jugovića, Kosovke Devojke, Miloša Obilića, Cara Lazara, Carice Milice, Vuka Brankovića. Olga Odanović, Nataša Ninković, Nada Šargin, Hana Selimović, Branko Jerinić, Nikola Vujović, Bojan Žirović, Milutin Milošević i Slaven Došlo, hrabro i nedvosmisleno posvećeno su doneli tumačenje našeg epskog nasleđa. U skladu sa osnovnom ceremonijalnošću nastupa, elegantno i svečano su obučeni (kostimografija Belinda Radulović). U prvom delu ove troiposatne predstave skoro sve vreme sede u nizu, dok su u drugom segmentu, sa suštinski nepotrebnim preseljenjem sa scene Narodnog pozorišta na scenu Bitef teatra, takođe statično grupisani u centru, okruženi gledaocima (scenografija Branko Hojnik). Povremeno neko ustane da otpeva ili odsvira nešto, bljesne poneki upečatljivi prizor, na primer scena horskog pevanja „Bože pomiluj“. Ali, u celini je premalo scenske živosti i dovitljivosti, estetika igre je bleda, nemoćna u održavanju pažnje gledalaca.

Foto Bitef/Press

Drugo, u značenjskom pogledu, predstava je takođe vrlo oskudna. U njenom prvom delu, nakon stihova iz „Smrti majke Jugovića“ koje sugestivno interpretira Odanovićeva, nižu se lične priče glumaca o njihovim prvim susretima sa našom epskom tradicijom. Niz započinje Jerinić, otkrivajući usmeno, generacijsko prenošenje epske baštine, kroz anegdote o njegovoj baki koja je napamet znala epsku poeziju. Nastavljaju ga Ninkovićeva, Došlo, Selimovićeva, Vujović, koji takođe prenose svoje lične doživljaje srpske epske poezije. Ovaj postupak načinje temu individualizovanog bavljenja mitom i herojstvom, postavlja ih u kontekst ličnih sećanja. No, smatramo da on u predstavi nije otišao dovoljno daleko. Mitologija ratnog stradanja, žrtvovanja radi otadžbine, vere i tradicije, o kojima ova predstava u najvećoj meri govori, nije postavljena u dovoljno široki značenjski kontekst. Očekivali smo njihovu dublju problematizaciju, temeljnije preispitivanje tradicije, izazovniji, višeznačniji odnos prema njoj. Korenitijeg sagledavanja problema herojstva i stradanja ovde nema, značajnija dekonstrukcija mita se nije dogodila, zbog čega je predstava nažalost ne samo estetski, već i idejno tanka.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 28.9.2017.