Pod svetlima i u mraku pozornice

54/55 Bitef: “Living Room”, autorstvo, režija, scenografija i dizajn svetla Ersan Montag, koprodukcija Beogradsko dramsko pozorište i Bitef teatar

Predstava “Living Room” gostujućeg reditelja iz Nemačke, Ersana Montaga, neobično je i vredno poetsko delo, izraženog vizuelnog i audio izraza. Zato se sa sigurnošću može da je njegovo gostovanje nedvosmislen vid iskoraka i umetničkog razvoja našeg teatra, zbog čega i u budućnosti treba podsticati dolaske umetnika autentičnih autorskih pristupa. Scenska igra počinje neverbalno i hiperrealistički, stilski pomalo nalik predstavama Alvisa Hermanisa koje smo gledali ranije na Bitefu (na primer, “Sonja”, 2008. godine). Uvodni deo radnje se dešava 1980. godine, što ćemo saznati putem radijskog programa koji prati životnu svakodnevnicu mladog para. Muškarac se dugo tušira, a zatim priprema obrok, šireći u sali miris luka i zaprške. Glavna junakinja, za koju se taj obrok pravi, uspešna je operska pevačica Katarina, koju u mladosti igra Iva Ilinčić, dok njenu stariju verziju, nakon četrdeset godina isteklog života, predstavlja Vesna Čipčić. Ona na početku vrvi od samopouzdanja i mladalačke bujnosti, zasuta ljubavlju i pažnjom njenog partnera (Ljubomir Bulajić), kao i obećavajućom karijerom. Posle uvodne scene koju nosi mladi par, na pozornicu – Katarinin izmenjeni dom nakon isteklih decenija, stupa usamljena i stara Katarina, glamurozno obučena, ali iznutra skrhana. U nastavku rasplitanja radnje, smenjivaće se vremenski tokovi, stvarnost i priviđenja, upadi likova iz Katarinine mašte (u ansamblu je još Aleksandar Jovanović).Glumice, kao i njeni partneri, ne izgovaraju na sceni mnogo reči, tek komadiće dijaloga koji otkrivaju kontekst. Suština njihove igre, suptilne mimike i pokreta, nalazi se u emocijama koje delikatno stvara splet upečatljivih slika, laganih pokreta i detaljno promišljenog zvučnog sveta (koautor teksta je Tijana Grumić, asistent reditelja je Jug Đorđević, scenograf Montag, kostimograf Josa Marks, dizajner zvuka Jonas Grundner-Kuleman). Značajnu metaforičku, ali i poetsku funkciju ima rotaciona scena, koja se okreće, otvarajući pred gledaocima različite prizore, enterijere stana, ali i hodnike i liftove, kroz koje likovi prolaze, ili tumaraju, u različitim fazama života. Ovako postavljena, igra je definisana kroz otvorenost značenja, koja podrazumeva naglašene asocijativne i simboličke potencijale.

Foto Dragana Udovičić

Stil igre je prefinjen, nežan i osećajan, ali nikada patetičan ili preteran. Važnu funkciju imaju fini komički začini, na primer, kada se na početku Katarina vraća sa probe opere, psujući nemačkog reditelja sa kojim radi, što se može tumačiti kao autoironičan postupak, koji ima i funkciju depatetizacije. Ponavljajući motiv Katarininog prdenja može se takođe shvatiti kao oblik igre na ivici, vid subverzije koji ne dozvoljava padanje u sentimentalnost i stereotipizaciju. Tananu ironiju, ali i složenost značenja, zbog poigravanja sa stvarnošću, odnosno provociranja životnom istinom, nosi i postupak uvođenja radijske emisije “Dragstor ozbiljne muzike”, kultne muzičke emisije programa “Beograd 202” koju je decenijama vodio Dejan Đurović. Dok sedi sama u stanu, usamljeno pijući piće i relaksirajući se posle uspešne predstave, stara Katarina sluša svoje gostovanje u emisiji. Ta scena je takođe neobično subverzivno komična, naročito u trenucima kada Dejan napadno hvali svoju emisiju, što ponavljanjem izaziva jači komički efekat. Iz te emisije saznajemo o događajima u njenom životu, koji su je odveli u samoću i tugu. Otkrivamo da je njen stradali  muž učestvovao u ratovima devedesetih godina na ovim prostorima, pri čemu se problematizuje odgovornost, lična i društvena. Odlazak u rat se pravda društvenom obavezom koja formalno negira individualnu odgovornost. No, da li bi ratovi, i zlo uopšte, postojali kada bi svi odbili da učestvuju u njima? Ne. To možda jeste utopistička misao, ali ona nameće mogućnost izbora i otpora, opciju neposlušnosti, odbijanja da se čini zlo, što su sigurni putevi do pravednijeg sveta.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici, 16. septembra 2021. godine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s