O svinjama i ljudima

Pozorišna razglednica iz Istre

Pula, Bale – Na početku ovog septembra, između tradicionalnog letnjeg festivala Pozorišta Ulysses na Brijunima, koji se završio krajem avgusta, i festivala istraživačkog teatra Puf, koji u Puli počinje 12. septembra, istarski pozorišni život je obeležilo nekoliko događaja. Prvo smo otišli do monumentalne pulske tvrđave Kaštel, baroknog zdanja iz sedamnaestog veka, gde je danas smešten Pomorski i istorijski muzej Istre, i gde se često održavaju umetničke manifestacije. Tu je izvedena “Lizistrata 21” Istarskog narodnog pozorišta iz Pule, u režiji Manfreda Švajgkoflera, muzička predstava nastala prema Aristofanovoj satiričnoj antiratnoj komediji. Igrana na scenski efektnom otvorenom prostoru Kaštela, predstava je oblik raskošnog pučkog teatra, ali i neobično angažovanog mjuzikla. Podnaslovljena “Vodimo ljubav, a ne rat”, produkcija raspliće pripovest o grupi grčkih žena, predvođenoj Lizistratom, koja odlučuje da otpočne rat protiv rata. Iziritirane stalnim odsustvom muževa zbog boravka na ratištu, i vođene antiratnom savešću i društvenom odgovornošću, one dižu pobunu koju čini uskraćivanje seksualnih usluga njihovim supruzima.

Foto Tanja DRAŠKIĆ SAVIĆ (“Lizistrata”)

U naglašeno grotesknu, komički sočnu radnju, korenito je uključeno izvođenje pop-rok klasika, od Otisa Redinga, preko Arete Frenklin, grupa Queen i Abba, do Stinga i Džona Lenona (muziku uživo izvodi četvoročlani bend, dok su glumci pevači). Izbor muzike je promišljeno dramaturški uklopljen u tok radnje. Na primer, pesma “Imagine” Džona Lenona je uvedena u kovanje planova žena o menjanju sveta, odnosno stvaranju sveta bez rata, dok prvu pojavu grupe njihovih muževa na sceni, tenzičnu i konfliktnu, određuje pesma “Smoke On The Water” grupe Deep Purple. U pogledu scenske dramatike, oštar je i jasan sukob između ženske snage i muške kilavosti, pri čemu su muškarci vidljivo grotesknije prikazani. Može se reći da je to artificijalna, ali istinita slika savremenog sveta, odraz raspodele snaga između polova.

Foto Tin GRACIN (“Baktana”)

Iako se igrala na otvorenom prostoru, anti-kovid mere su, za nas neobično uključile, pored merenja temperature, dezinfekcije ruku i nošenja maski, i ostavljanje podataka svih gledalaca na ulazu, imena i brojeve telefona. To je bio slučaj i na predstavi “Baktana” francusko-švedske kompanije “Lazuz”, odigrane takođe na Kaštelu, u organizaciji udruženja “Čarobnjakov šešir”, a u okviru projekta “Opčini me novim cirkusom”. Ova dopadljiva i uzbudljiva kompanija je proputovala svet, a posle Pule će obići još nekoliko hrvatskih gradova, a zatim i Beograd, gde će otvoriti već tradicionalni regionalni festival Cirkobalkana, 16. septembra. “Baktana” je akrobatsko-žonglerska predstava sa umešno razgranatim koreografskim delovima. Izvođači su jedan Akrobata, koji vešto upravlja svojim telom, i Žongler, opčinjen lopticama i čunjevima kojima takođe zaista impresivno manipuliše. Njihovu igru čini građenje zajedničkog prostora, nastupi se spretno prepliću. Individualizam partnera ostaje, ali istovremeno nastaje snažniji, ujedinjeni svet, što se može tumačiti kao metafora moći zajednice, izraz ideje da su kvaliteti pojedinca u partnerstvu vidljiviji, upotrebljiviji. Takođe, širenje i prevazilaženje ograničenja tela u igri se može shvatiti kao metafora osvajanja novih prostora ljudskih mogućnosti, što je i jedan od osnovnih ciljeva života, na šta nas predstave novog cirkusa najčešće podsećaju.

Foto Miran HAJOŠ (“Audijencija”)

Posetili smo i “Bembo Fest”, prvo izdanje festivala malih pozorišnih formi, koji se održava u Balama, malenom i zaista čarobnom istarskom mestu koje se nalazi dvadesetak kilometara od Pule. Festival je počeo sredinom juna, a trajaće do 17. septembra. Internacionalni program uključuje trinaest predstava koje se izvode na magičnoj, bajkovitoj pozornici smeštenoj na centralnom trgu Tomaso Bembo, uz markantnu, gotičko-renesansnu palatu Soardo-Bembo. Videli smo duodramsku predstavu “Audijencija” Pozorišta Virovitica, prema antologijskom tekstu Vaclava Havela, u režiji Dražena Ferenčine. Ovu živopisnu dramu sa tragikomičnim elementima izvode glumci izuzetne izražajnosti, Goran Koši i Draško Zidar, u ulogama jednog uzdržanog dramskog pisca Slaveka i nimalo uzdržanog šefa pivskog skladišta, Sladeka. Dok se nalivaju pivom, jedan više nego drugi, oni diskutuju o politici i posledicama bezgraničnosti moći. Minimalistički postavljena, ova predstava sa tragovima teatra apsurda podstiče kritičko mišljenje, kroz svevremenu problematizaciju lojalnosti vlasti, kao i slabosti ljudske prirode, želje za konformizmom koji nije put ka promenama. Ponavljajući misao da su ljudi svinje, divlje svinje, likovi koje je stvorio Havel, pisac i buntovnik, a zatim i predsednik Čehoslovačke i Češke, podsećaju i na Orvelovu izvrsnu anatomiju totalitarne vlasti u “Životinjskoj farmi”. Ni na toj farmi, kao ni na ovoj našoj, više se ne prepoznaje ko je svinja, a ko čovek.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici 14. septembra 2021. godine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s