Brehtovsko zamišljanje boljeg sveta

“Ako dugo gledaš u ponor”, prema romanu Enesa Halilovića, autor i reditelj Zlatko Paković, Regionalno pozorište Novi Pazar i Kulturni centar Novi Pazar

Nastala prema motivima romana Enesa Halilovića “Ako dugo gledaš u ponor”, radnja istoimene predstave autora i reditelja Zlatka Pakovića postavljena je u okrilje pozorišta, na tragovima Bertolda Brehta i njegovog epskog teatra. Na skromno, neobavezujuće dizajniranoj sceni, sa nekoliko stolica, stolova i drugih rekvizita, Anđela Marić, Lemana Binjoš, Sandra Miljković, Rifat Rifatović, Dušan Živanić, Haris Šećerović i Vahid Džanković pripovedaju priču o bedi i nasilju u Novom Pazaru. Protagonistkinja je Nejra koja na sceni izlaže istinu o njenom usahlom životu, od početka osuđenom na bedu i nemogućnost doživljavanja sreće i ostvarivanja punoće ljudskog postojanja. Ona odrasta u okruženju nasilja i straha, duhovnog i fizičkog silovanja. Bori se za dostojanstven i častan život, uprkos društvu koje je primorava da od časti i dostojanstva odustane.

Foto: Dokumentacija Regionalnog pozorišta Novi Pazar

Glumci dosledno ističu teatralnost igre, nekoliko njih predstavlja jedan isti lik, često menjaju uloge, izlaze iz njih napominjući da nisu likovi koje igraju – od Nejre, preko njenih roditelja i Lisa, do advokata, tužitelja i sudije, koji razmatraju Lisinu krivicu u silovanju Nejre. To uspostavlja Brehtov efekat otuđenja, kritičku distancu prema događajima, važnu zbog društvene osetljivosti tema, i neophodnosti da se one postave u širi i analitički kontekst.

U predstavu su uključeni i moćni, muzički i značenjski efektni songovi koji, takođe brehtovski, podvlače filozofska značenja, razmatraju granice između dobra i zla, istina i laži, pravde i nepravde (kompozitor Božidar Obradinović). Kako se izvode horski, songovi podsećaju i na funkciju antičkog hora u starogrčkoj tragediji, gde je muzika bila neodvojivi deo drame, okidač njene katarze. Songovi smeštaju igru i na polje zabave, kao i pojedini komični komentari izvođača, uprkos tmurnim, tragičnim temama koje se otvaraju. I ta osobenost je veoma brehtovska, imajući u vidu da je Breht od teatra tražio da bude poprište zabave, carstvo dopadljivoga: “Umetnost iznosi ono što treba naučiti u zabavnom obliku”. Projekcija titlova, odnosno natpisa u pozadini radnje, takođe je brehtovski element koji učestvuje u građenju srži epskog teatra. U ovoj predstavi, titlovi označavaju neophodnost otpora protiv društvenih anomalija, dopuštanja krađa, zločina, nasilja, zloupotrebe moći. Takođe, oni sadrže osudu pasivnosti publike koja omogućava rađanje društvenog zla ćutnjom, izigravanjem slepila pred nasiljem. Gledaoci sede i na sceni, okružuju prostor igre, odnosno tačnije, oni su deo prostora igre. Simbolički su saučesnici u zločinu činjenja društvenog zla, ili su žrtva tog zla. Glumci nam se često obraćaju, pitaju za mišljenje, igraju među nama, čineći nas i na taj način aktivnim delom izvođenja.

Glavna funkcija dosledno sprovođene metateatralnosti u ovoj iskrenoj i snažnoj predstavi je dijalektička. Neprestani izlasci glumaca iz uloga otvaraju prostor diskusije i imaginacije, konstrukcije novih situacija i mogućnosti, popravljanja sveta. Pozorište se tretira kao eksperiment života, šansa da se on učini pravednijim. Smisao ovih različitih sredstava teatralizacije, prema Brehtu, jeste pokazivanje da svet koji oduvek poznajemo, svet koji je ogrezao u lažima, nepravdi, nasilju, vladavini nepravde i zloupotrebi moći, nije nepromenljiva datost. Takav svet jeste naša stvarnost, ali ne mora da bude konačna, zakucana stvarnost. Kroz različitu upotrebu postupaka začudnosti, on se pred gledaocem razgrađuje, ruši, ukazuje kao promenljiv. “Svet ne treba posmatrati samo onakvim kakav jeste, već i kakav bi mogao biti”, smatra Breht. Pozorište treba da prenosi i radosti oslobođanja, jer sve umetnosti, po Brehtu, doprinose najvećoj umetnosti, umetnosti življenja.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 7. jula 2021. godine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s