Ritual prelaska u novi svet

“Kao da kraj nije ni sasvim blizu”, tekst Maja Pelević, režija Nikola Zavišić, Bitef teatar     

Scenski tekst “Kao da kraj nije ni sasvim blizu” Maje Pelević čini sedam poetskih fragmenata koji predstavljaju misli i osećanja o kraju sveta, virtuelnoj stvarnosti, simbiozi čoveka i mašine. Oni su jedan od delova bogatog multimedijalnog mozaika, audio-vizuelne instalacije, odnosno performansa reditelja Nikole Zavišića, istraživačkog dela inpirisanog ograničenjima sveta u kome danas globalno živimo (video i VR Filip Mikić, kompozitor Anja Đorđević).

Igra počinje u Bitef art kafeu, gde se okuplja pet gledalaca. Po nas dolaze kostimirani i maskirani autori, potpuno obučeni u bela zaštitna odela koja čuvaju od širenja zaraze, budeći prepoznatljivo osećanje strepnje. Zatim nas prepuštaju takođe kostimiranom “digitalnom stjuardu” Ljubomiru Radivojeviću, koji nas vodi do improvizovane garderobe, gde se presvlačimo u iste kostime, bela odela od glave do pete, simbolički i konkretno postajući deo predstave. Ljuba nas onda polako i sigurno, jedno po jedno, u ceremonijalnoj tišini, vodi kroz gledalište Bitef teatra, do scene omeđene tamnim zavesama. Tu se udobno smeštamo na strunjače, pred veliko platno, prepuštajući se audio-vizuelnom ugođaju.

Foto Nenad Šugić

Prvih četrdesetak minuta lagano padamo u opuštajuće, hipnotičko stanje, zaneseni rečima i mislima o strahovima, ali i o novim mogućnostima, pred vremenom apokalipse (tekstove slušamo putem audio zapisa, snimljenih glasova koji pripadaju Mini Strugar, Anji Đorđević, Jeleni Piljić, Katarini Vojnović i Maji Pelević). Reči su isprepletane sa odgovarajućom, laganom, meditativnom muzikom, i vizuelizovane projekcijama, ilustrativnim, asocijativnim ili apstraktnim, prizorima kosmosa, prirode, kiše, sunca… U drugom delu performansa nam Ljuba daje specijalne naočare, ili maske za oči, u kojima gledamo trodimenzionalne apstraktne projekcije, tačaka i oblika različitih boja, prizore koji idu korak dalje u jačini vizuelnog doživljaja. Oni su takođe praćeni rečima i muzikom, kao u prethodnom delu izvođenja. Naš performans se završava gde je i počeo, u garderobi, skidanjem kostima, simboličkim i konkretnim vraćanjem u stvarnost.

Tradicionalnih izvođača u ovom projektu nema, izvođači smo mi sami, gledaoci, što donekle podseća na strukturalističke rasprave Rolana Barta o smrti autora umetničkog dela. Čitalac, odnosno gledalac u ovom slučaju, u dobroj meri sam stvara značenja, podstaknut delom koje obiluje prazninama. Može se reći da gledalac-izvođač ovog performansa dobija onoliko koliko da, odnosno ugradi u tkivo igre. 

Takođe, činjenica da je petočlana publika glavni učesnik koji ulazi u ulogu bića pred apokalipsom, oblačenjem kostima i stupanjem na pozornicu, graničnu zonu pred krajem sveta, uspostavlja jaka ritualna značenja. Kada se kroz ovakvu igru, umetnički čin, oživi osećanje strepnje, pomenuto na početku, koje reprodukuje teskobnu stvarnost, dolazi do katarze, čišćenja jadikovanja i jeze, što je suština estetskog iskustva. Za to estetsko iskustvo je, kako piše Erika Fišer-Lihte, nadovezujući se na Aristotela, neophodna specifična percepcija gledaoca. Ona vodi ka njegovoj transformaciji koja ima poreklo u ritualu lečenja. Delo, u ovom slučaju audio-vizuelni mozaik, pobuđuje emocije gledaoca-učesnika koje vode u liminalno, prelazno stanje, prostor “između” koji se završava katarzom.

To prelazno stanje, koje se naročito efektno postiže u ovakvim izmeštajućim scenskim projektima, suština je iskustva koje su mnogi teoretičari analizirali. Lesing je, na primer, propagirao važnost pozorišta baš zbog te transformativne snage, “emotivne zaraze” koja nas osvaja, pridobija i čisti, simbolički nas premeštajući na polje novih početaka. Drugim rečima, ograničenja u kojima danas svi živimo ne moraju da budu bezizlazan prostor sputanosti, već se, možda putem umetnosti, mogu pretvoriti u mesto promena i novopronađene slobode.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 19. januara 2021. godine

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s