Sećanje na pozorište

Pozorišta širom sveta su preseljena u onlajn sferu. Publici su snimci predstava globalno dostupni na ekranima računara i telefona. U sputavajućem vremenu obaveze fizičke distance između ljudi, ovaj oblik onlajn teatra je ponuđen kao alternativa, zamena za pravo, materijalno pozorište. Ona je nesporno dobrodošla u bolnim okolnostima obustavljenih izvođačkih umetnosti, i njeno postojanje je bez sumnje pohvalno, prema principu “bolje išta nego ništa”. Ipak, snimljeno pozorište nije pozorište. Pegi Felan, uticajna teoretičarka izvođačkih umetnosti, napisala je da je život teatra u njegovoj sadašnjosti: “Esencija, biće predstave, nastaje kroz njeno nestajanje.” Nadovezujući se na teze Valtera Benjamina iz čuvenog eseja “Umetničko delo u vremenu mehaničke reprodukcije”, Felan je  tvrdila da se predstava ne može sačuvati, snimiti, dokumentovati: “Kada do toga dođe, ona postaje nešto drugo, nije više predstava.”

Snimljeno pozorište je nova umetnička forma, pri čemu epitet umetnička zavređuju samo slučajevi vrhunskih snimaka, gde je vidljivo prisutna uloga video-reditelja. Nažalost je u proteklim nedeljama, među našim pozorištima, bilo i primera emitovanja snimaka produkcija koje su miljama daleko od umetničkih. Zapravo su bili amaterski, čak tehnički neispravni, asinhroni, snimani jednom kamerom, u totalu, kvareći na taj način doživljaj predstava koje jesu bile vredne. U tim slučajevima je bilo bolje slediti princip “bolje ništa, nego išta”. Sa druge strane, predstave koje su na Internet postavljali Gloub teatar, Nacionalno pozorište u Londonu, Šaubine iz Berlina, ili Elektroteatar Stanislavski iz Moskve, bilo je čisto uživanje gledati, u svakom pogledu.

Produkcije koje su puštane onlajn, najčešće preko Jutjuba, ali i dugih sajtova, emitovane su u različitim okolnostima, i zadržavane su na Internetu u različitim vremenskim periodima, od nekoliko sati, do nedelju dana i više. Izdvojićemo snimak mjuzikla “Mačke”, predstave londonskog Vest-end pozorišta Adelfi, naročito zanimljiv jer je tokom onlajn premijere na Jutjubu bilo moguće komentarisati izvođenje (komentari su se izlistavali na desnoj strani ekrana). Takođe je bio vidljiv broj gledalaca koji u tom trenutku prati snimak, a bilo ih je preko sto hiljada! Svest o tolikom broju ljudi koji u svetu, zajedno sa vama, fizički udaljeno, a virtuelno povezano, prati predstavu, dovodi do rađanja jedne nove, specifične virtuelne bliskosti, nematerijalne ritualnosti. Jer, ritual je, od nastanka pozorišta, bitan pojam u objašnjavanju njegove suštine, koji podrazumeva ideju okupljanja i zajedništva grupe ljudi na jednom prostoru, kolektivno deljenje doživljaja, katarze.

Paralelno sa globalnim rađanjem ove forme onlajn pozorišta, snimaka predstava na Internetu (u poslednjih desetak godina su se razvile druge, posebne forme pozorišta na Internetu), rađa se i njegova kritika. Kolege u svetu su počele da pišu osvrte na ove snimke, ističući složenost njihovog vrednovanja. U tekstu o onlajn predstavi “Mudra deca” Kraljevskog pozorišta u Jorku, ugledni britanski teatrolog Aleks Sirc, napisao je: “Pozorišna kritika sada znači kritika filma.”

Ovo onlajn pozorište danas, dakle, predstavlja novu, osobenu, globalno veoma praćenu medijsku formu, nastalu na osnovama starog dobrog pozorišta. Ona između ostalog podstiče sećanja na pravi teatar, budeći snažnu čežnju za prošlošću, za telesnošću, za životom pre korone koji će, nadamo se vrlo brzo, postati novo-stari život posle korone.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici 26.5.2020.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s