Prolaz do besmrtnosti

Umesto pozorišne kritike:

“Frankenštajn” Nacionalnog teatra u Londonu

Nastala prema kultnom gotičkom romanu “Frankenštajn” Meri Šeli (1818), predstava Nacionalnog teatra u Londonu iz 2011. godine, prikazana je nedavno na Jutjubu, kako bi se gledaocima širom sveta dala mogućnost da u ovom zaustavljenom vremenu imaju bar nekakvu alternativu za nedostatak pozorišne umetnosti (snimak je za tri dana imao preko milion i po pregleda!). Ova dvočasovna predstava omiljenog filmskog reditelja Denija Bojla izvanredna je na svim planovima, izvođačkim, vizuelnim, idejnim (autor scenskog teksta je Nik Dir).

Foto Nacionalni teatar u Londonu – Catherine Ashmore

Scena je impozantno prostrana i minimalistički utvrđena, sa prefinjenim detaljima koji opčinjavaju lepom i povremeno jezivom jednostavnošću (scenografija Mark Tildesli). Sam početak predstave, rađanje Frankenštajnovog čudovišta iz nekakvog mekanog mehura, simboličke utrobe od prozirnog tkanja, okupane crvenim svetlom, ostaće u pamćenju. Na praznoj, širokoj sceni koja izaziva naglašeno osećanje pustoši, uz delikatnu muzičku pratnju, elektronske zvuke grupe Underworld, stvara se novo biće, izazivajući splet utisaka, uzbuđenja, divljenja, straha. Taj bezimeni stvor, kreatura izranjavanog lica i tela, postepeno se budi, mrda, koprca, oljuđuje. Izvanredno ekspresivno ga igra Benedikt Kamberbeč, otkrivajući istovremenu nesigurnu krhkost i brutalnu čvrstinu. On je između deteta koje traži zaštitu, i nemilosrdnog zločinca koji se brani nasiljem, što će se razgranavati i produbljivati kako radnja odmiče. Napušten od svog “oca”, doktora Frankenštajna (Džoni Li Miler) koji beži od njega zbog straha, ovaj stvor luta svetom u potrazi za utočištem i ljubavlju. Na tom putu, odiseji koja ima kružnu strukturu, stvor nailazi na različite ljude u različitim epizodama, magično pripovedanim. Izdašno se koristi rotaciona scena, u jednoj sceni na pozornici klizi voz, kasnije se ukazuje jezero i čamac na njemu, pada kiša i sneg koji opčinjava stvora itd.

Foto Nacionalni teatar u Londonu – Catherine Ashmore

Ova formalna i stilska lepota predstave nije sama sebi svrha, iako ima potencijale da to bude, već je i inspirativno sredstvo raskopavanja pitanja identiteta, smisla i razloga postojanja, dobra i zla, tema koje definišu i roman Meri Šeli. U pogledu njihovog produbljivanja, naročito je vredan deo radnje kada stvor sreće slepog starca De Lejsija (Karl Džonson), mudraca koji je nekada radio na Univerzitetu, dok ga vojska nije odatle proterala. De Lejsi postaje svojevrsni učitelj čudovišta, upoznaje ga sa delima Miltona i Plutarha, idejama prvog greha, besmrtnosti, dobra i zla, što je odnos koji asocira na Šekspirovog Prospera i divljaka Kalibana. Spoznavanje istorije sveta, na osnovu Plutarhovih “Paralelnih biografija”, dovešće Frankenštajnovog stvora do nastavljanja lanca nasilja i osvete, a jezivost njegovih postupaka će zaličiti na Šekspirove zlikovce (Šekspir je takođe bio pod velikim uticajem Plutarha).

Čudovišta su metaforička otelotvorenja podsvesti, ličnih i društvenih strahova, naših alter-ega koji izazivaju nemire uma, izbacujući mnoštvo pitanja. Ona traže odgovore, zadovoljenje, umirenje, što je svakom od nas prilično poznato, naročito u turbulentim vremenima, poput ovog.

Specifičnost ove dramatizacije i predstave je vođenje radnje iz ugla čudovišta, a ne doktora Frankenštajna. Bezimeni stvor je glavni lik, biće sa emocijama koje traži, pati, želi da voli, ali je, nasuprot tome, neprestano osujećivan i odbacivan, zbog čega postaje nasilan, podsećajući donekle i na Šekspirovog grbavca Ričarda Trećeg. Uprkos zločinima koje čini, publika ostaje na njegovoj strani, razvija saosećanje sa njim, zbog naročite ljudskosti, potrebe za ljubavlju i pripadanjem, koje traži do sopstvenog kraja. Njegova odiseja se završava tamo gde je počela, na mestu rađanja, koje postaje i mesto smrti, ili prolaza do besmrtnosti. Baš kako je u ovoj predstavi često citirani Milton napisao: “Smrt je zlatni ključ koji otvara palatu besmrtnosti.”

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici, 10. maja 2020. godine

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s