Лепота је једини господар

Филм “Мартин Еден” Пијетра Марчела 

Настао према истоименом роману Џека Лондона, написаном 1909. године, изузетан италијанско-француски филм “Мартин Еден” редитеља Пијетра Марчела, слојевита је епска драма са зачинима романтике, политике, трилера. Полазећи од романа који се у историји књижевности сматра једним од најбољих Лондонових дела, са аутобиографским елементима, аутори филма су радњу из Оукланда изместили у Напуљ. Протагониста Мартин (Лука Маринели) је сиромашан морнар који се игром случаја заљубљује у Елену, богату аристократкињу (Џесика Креси), због које одлучује да се самообразује и постане писац. Са том бескомпромисном одлуком почиње и пут његових искушења и откривања да у сваком мраку, љубав и уметност доносе светло, односно, како је сам Мартин у једном тренутку рекао, представљају кључ који отвара врата тамнице. Но, са образовањем и великим успехом који постиже са својим делима, расте и његов цинизам, отпор према свету чије лицемрје почиње да му се гади.

Филм има наглашена филозофска значења, нарочито у области политичке филозофије. Мартин верује у радикални индивидуализам, одбацујући социјализам и радничка удружења. Одговарајући на питање да ли је социјализам могућ, на једној политичкој расправи, Еден каже да он није могућ, због конфликта закона природе и закона морала, односно да закон природе није у сагласју са социјализмом. Еден је своје изазовне ставове формирао ослањајући се на идеје Фридриха Ничеа и Херберта Спенсера, нарочито на Спенсеров социјални дарвинизам, који је у сукобу са Лондоновим страственим социјалистичким уверењима.

Поред нарочите филозофске изазовности, филм има изванредну визуелну снагу. У реалистичку драмску радњу су уведени документаристички снимци града, људи, живота, визуелно веома заводљиви, у чему подсећају на италијански неореализам, филмове Висконтија и Роселинија. Њих повремено прати ретро музика која гради носталгично осећање, упадљив контраст у односу на драмски реализам.

Филм посебно афирмише разорну моћ знања и уметности, коју Мартин постепено спознаје. На почетку утољавања необуздане глади за књигама, док је још копао у руднику да би преживео, његов колега рудар и цимер закључује да такав живот нема смисла. Мартин га готово не чује, јер је удубљен у књиге, показујући у тој сцени снагу књижевности, уметности, у мучним животним тренуцима, њихову моћ превазилажења горке реалности. “Лепота је једини господар коме треба служити”, закључује Лондон у “Мартину Едену”.

Ана Тасић

Текст је објављен на адреси

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3160/preporuka/3904579/martin-eden-moj-of-festival-projekcija.html

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s