Požuda rađa nasilje

  1. Bitef: „Istorija nasilja“, prema romanu Eduara Luija, režija Tomas Ostermajer, Šaubine Am Leniner Plac, Berlin, Nemačka

Predstava „Istorija nasilja“ nastala je prema savremenom, istoimenom romanu mladog pisca Eduara Luija,  autobiografskom delu koje rekonstruiše traumatično iskustvo zlostavljanja. Iako sama pripovest i scenski tekst po sebi nisu naročito upečatljivi, u pogledu toga da je reč o već mnogo puta ispričanoj priči koja kritikuje homofobiju i rasizam, u Ostermajerovoj izvanrednoj režiji ona dobija izuzetnu teatarsku snagu. To dokazuje da je dramsko pozorište suverena umetnost, koja u mnogo čemu prevazilazi svoje dramsko polazište. Scenska naracija je razlomljene strukture, u igri se prepliću vremenski tokovi, stvarnost i imaginacija, sadašnjost i sećanja (dramaturgija Florijan Borhmejer). Forma je vrlo složena, multimedijalna, toliko da gradi jedno „totalno umetničko delo“, u Vagnerovom značenju. Dubinski i višeznačno se koriste video projekcije koje na različitim nivoima komuniciraju sa igrom glumaca na sceni, dok uživo izvođena muzika ima snažnu funkciju u građenju atmosfere (video Sebastijan Dipui, muzika Nils Ostendorf, muzičar Tomas Vite).

Scenska pripovest se otvara bojažljivim monologom krhkog, ali u isto vreme nepokolebljivog i odlučnog protagoniste, plavušana Eduara (Lorenc Laufenberg). On počinje sa laganim klesanjem mozaika njegovog traumatičnog iskustva Božićne noći, kada ga je silovao tip severnoafričkog porekla, Reda (Renato Šuš), kojeg je Eduar pokupio u gradu. U početku vrlo  psihodelična, nejasna naracija, sačinjena od komadića tog mučnog događaja, postepeno dobija razumljiv oblik, što sve odgovarajuće odražava pomućeno stanje svesti protagoniste. Te uvodne, značenjski razbarušene scene koje je teško misaono pratiti, izuzetno su uzbudljive na senzualnom, iracionalnom planu. One dokazuju da estetsko uživanje često nije racionalno utemeljeno, već naprotiv, da je najjače izvan reči i razuma, u maglovitim značenjima poezije koja pripada sferi onostranog. Snagu tog doživljaja stvara uzbudljivi spoj različitih tokova i medija. Dok teku Eduarove isprekidane misli o njegovoj zbunjenosti, strahu i požudi, drugi glumac se nag vuče po sceni, što se prenosi direktno na ogromnom platnu u pozadini. Crno-beli snimci krupnih planova njegovog izbezumljenog lica dosta pojačavaju živost gledaočeve spoznaje Eduarove pripovesti, koja postaje sve žustrija. To se postiže kroz delikatan spoj eksplozivnih ritmova bubnjeva, nežnog padanja snega na nago, ranjeno izvođačko telo, i izraženo poetičnih projekcija prizora kiše na platnu u pozadini. Ovaj splet užasavajuće surovosti koja izvire iz realnosti, i lepote njihovog prikaza, karakteristika je cele predstave, ali i ukupne Ostermajerove rediteljske poetike (naročito je bila prisutna u njegovim ranim predstavama iz devedesetih godina, na primer u „Vatrenom licu“, prema Majenburgovoj drami „krvi i sperme“). Taj spoj treba razumeti u širem smislu, kao kredo umetničke produkcije uopšte, ali i pristupa životu. Bez obzira na to koliko smo izranjavani realnošću, izmrcvareni izazovima koje nam ona svakodnevno nameće, suština je pronaći vrlinu, nežnost i smisao u svemu (u vezi sa time, ova predstava idealno korespondira sa festivalskim sloganom „Počnimo ljubav iz početka“).

Foto Arno Decalir

Nakon inicijalnog udara vrtoglavog scenskog uzbuđenja, intenzitet se smanjuje i naracija poprima racionalnije obrise. Kao kockice u mozaiku, slažu se scene Eduarovog suočavanja sa okruženjem nakon zlostavljanja –  ispitivanja u policiji, čekanja u bolnici, susreta sa sestrom Klarom (Alina Stigler). One otkrivaju primitivizam, homofobiju, rasizam, klasne predrasude, bezlični pakao birokratije, puni društveni nemar za čoveka. Kako ne nalazi podršku u stvarnom svetu, Eduar svoje rane zaceljuje knjigama, rečima Fridriha Ničea i Klod Simon, njegovim stalnim saputnicima. A misao Hane Arent, da je osporavanje stvarnosti način ozdravljenja od iskustva traume, postaje njegov putokaz i spas.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 23.9.2019.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s