O zidovima, pesku i novim odelima

Dvadeset i sedmi Kotorski festival za decu

Kotor- Dvadeset i sedmi Kotorski festival pozorišta za decu, održan od 1. do 12. jula, publici je dao mogućnost da vidi različite estetske i tematske pristupe. Muzej plesa“, prema konceptu Klimenta Poposkog, Elene Risteske i Viktorije Ilioske (mentor Dalija Aćin, produkcija Stanica, Servis za savremeni ples), vredan je zbog tragova edukativnosti, kao i podsticanja mladih da učestvuju u stvaranju dela. Interaktivna igra  koju vodi par spretnih izvođača, odvija se u okvirima instalacije, neke vrste muzeja plesa, sastavljenog od različitih prostora. Publika se tu inspiriše da pleše uz video projekcije, kao i zvuke koji podstiču maštu. Sa druge strane, predstavi je falilo dublje razrade pojedinačnih elemenata, nijedan nije autentičnije osmišljen. Njeni nedostaci su naročito vidljivi u poređenju sa formalno bliskom norveškom produkcijom „Buji paji“, odigranom naredno veče (koncept Siri Dibvik). Radnja se odvija na sličnom prostoru, u jednom većem šatoru, dok igru karakteriše izuzetna izvođačka raskoš, duboko razmaštan i razvijen svaki segment izvođenja. Scenografija je snolika, utvrđena prozirnim tkaninama i neobičnim materijalima, izuzetno podsticajnim najmlađoj publici. Suptilno su uvedene i odgovarajuće video projekcije, i nežna muzika koja je u centru pažnje ove hipnotičke predstave koja se bavi tumačenjem uspavanki.

Projekat „Epske igrice: Zidanje Skadra“, u režiji Anđelke Nikolić (dramaturgija Olga Dimitrijević), predstavljen je u učionici kotorske osnovne škole Petar Petrović Njegoš (produkcija Umetnička grupa Hop.La! i Bitef teatar). Polazeći od epske pesme iz pretkosovskog ciklusa, autori ove interaktivne predstave podstiču razvoj kritičkog mišljenja, kroz dekonstrukciju. Dva ubedljiva izvođača, Anita Stojadinović i Đorđe Živadinović Grgur, predstavljaju nam fragmente radnje ove pesme, fokusirajući se na probleme opravdanosti žrtve, zločina, rodnih uloga. Mlada publika se bitno uključivala u izvođenje, razmišljala je kritički, tumačila značenja ugrađivanja žene u zidine. Koncept predstave je izuzetno podsticajan i zaista funkcionalan u edukativnom smislu, ali i u pogledu širenja granica teatarskog izvođenja.

Može se reći da su „Epske igrice“ bile izuzetak među predstavama iz regiona odigranim na festivalu, u smislu istraživačkog pristupa. Jedan od upadljivijih utisaka  je da su produkcije iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, uglavnom vrlo tradicionalne, pa i staromodne u izrazu, dok su odigrane predstave iz Evrope formalno i stilski zaista inventivne. Takav je svakako bio „Emešin san“, fascinantan vizuelno-muzički performans mađarskih umetnika. Dok muzičari ansambla Arts Harmoni virtuozno sviraju odgovarajuću tradicionalnu muziku, vizuelni umetnik Čak Ferenc uživo pravi zaista impresivne instalacije od peska, čije se slike putem video prenosa projektuju na platno. Likovi i događaji iz mađarske istorije nastaju i nestaju u pesku, izazivajući naročiti poetski osećaj.

Scena iz predstave Emesin san, foto Kotorski festival pozorista za dexu

 „Lepotica i zver“ Pozorišta mladih iz Novog Sada predstavlja adaptaciju klasičnog narativa, postavljenu na scenu u raskošnoj, spektakularnoj formi (tekst Stevan Koprivica, režija Miloš Jagodić). Ona nije inovativna, ni estetski, ni značenjski, režija je predvidiva i staromodna, zatvorene strukture. Iako je ova vrsta scenskog izraza draga publici, pri čemu treba pohvaliti ambicioznost produkcije, u umetničkom smislu ona nije vredna jer ne donosi promišljenije iskorake.

Scena iz predstave Carevo novo odelo, foto Kotorski festival pozorista za dexu

Sa druge strane, to jeste bio slučaj sa predstavom Carevo novo odelo“ koja je svečano zatvorila ovogodišnji festival. Koprodukcija Hercegnovskog pozorišta i Herceg festa, u režiji Petra Pejakovića, donela je izazovan pristup Andersenovoj bajci koja tematizuje taštinu vladara, ali i odsustvo hrabrosti i slobode mišljenja i delovanja naroda. Predstava je počela pozivom na glasanje publike u izborima za novog cara. Predstavljaju nam se tri kandidata koji imaju različite političke pristupe, za koje gledaoci glasaju. Na izborima u ovoj predstavi pobeđuje kandidat koji je najviše obećavao kule i gradove (Miloš Pejović ga igra izvanredno upečatljivo). Kako radnja odmiče, gledaoci (glasači) shvataju njegove obmane, pri čemu je naročito važno napomenuti veoma aktivno učešće mlade kotorske publike u izborima, od grlatog navijanja do burnog negodovanja. Ova činjenica je od izuzetne važnosti u pogledu edukacije mladih, usmeravanja ka neophodnosti učešća u odlučivanju o životu u zajednici, čime se gradi njihova kritička (politička) svest.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici, 23.7. 2019. godine

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s