Šerujem, dakle postojim

Premijera predstave “Baštenski sporazum” u Remsu

Na Festivalu evropskih scena koji je održan u Remsu od 24. januara do 7. februara, a koji je predstavio umetnički vredna i žanrovski različita dela izvođačkih umetnosti, u teatru Komedi je premijerno izvedena predstava “Baštenski sporazum”. Nastala prema nagrađivanoj drami kanadskog pisca Žardana Tanahila, ova produkcija je deo velikog projekta Unije evropskih pozorišta “Starosedeoci digitalizma”. On između ostalog uključuje rad na ovom tekstu u pet različitih pozorišta, u Klužu, Kelnu, Solunu, Beču i Remsu. Polazna ideja projekta koji je počeo u junu prošle godine, a trajaće do maja ove, jeste istraživanje odnosa između digitalnog i analognog sveta, naročito među tinejdžerima koji su odrasli u okolnostima globalne digitalizacije. Bečka produkcija u Volksteatru je bila fokusirana na uticaj digitalizacije u svakodnevnici današnjih tinejdžera, kao i na sajber nasilje, dok će se u predstavi mađarskog pozorišta u Klužu, na primer, raditi na pozitivnim i negativnim aspektima globalnih digitalnih komunikacija. Zamišljeno je da svih pet scenskih čitanja Tanahilovog teksta izvode tinejdžeri, glumci amateri. Treba napomenuti i to da je tekst nastao u Tanahilovim radionicama sa tinejdžerima, i da je igran u školama, kao i u pozorištima. To je slučaj i sa predstavom u Remsu koju je gradilo deset tinejdžera, od trinaest do sedamnaest godina. Jedan od razloga za izvođenje ove drame od strane glumaca amatera, jeste Tanahilovo uverenje da će amateri voditi dvadeset i prvi vek. Tako je naveo u svojoj knjizi “Pozorište neimpresiranog”: “Zbog prirode interneta, njegove otvorenosti i stalne neposrednosti, Internet je odgovarajući prostor za amatere koji imaju prilike da se probiju u svet stvaranjem na naročito inovativne, pionirske načine”.

U okviru festivala u Remsu i projekta “Starosedeoci digitalizma”, u pozorištu Komedi je održana konferencija o različitim aspektima digitalizcije našeg doba. Konferenciju je moderirala antropološkinja Elen Riot, a o temi proboja amaterskog stvaralaštva na Internetu je govorio Patris Fliši, profesor sociologije na Univerzitetu Marn-La-Vale: “Internet proizvodi amatere, što je velika novina u našem društvu. Takođe, amaterske prakse se neprestano razvijaju zahvaljujući Internetu. Danas svako može da koristi programe za produkciju i distribuciju, dok su nekada oni bili dostupni samo profesionalcima. Na primer, amateri mogu da uče montažu iz filmova na Jutjubu, i da proširuju tako svoja znanja i stvaralaštvo. To ranije nismo imali.”

Radnja Tanhilove drame se dešava u napuštenoj bašti “Konkor floral”, gde grupa tinejdžera otkriva svoje patnje, želje, snove, slabosti, seksualna buđenja, ljubav prema prirodi, paralelno ih deleći u sajber prostoru. U tu baštu su pobegli od metaforičke društvene kuge, nalik junacima Bokačove alegorije “Dekameron”, koja je Tanahilu poslužila kao inspiracija u građenju drame. U “Dekameronu” je Firenca bila pogođena stvarnom kugom, dok je u slučaju “Baštenskog sporazuma”, naš svet pogođen metaforičkom kugom, od koje su ova deca pobegla, nalazeći u bašti azil, prostor slobode, izolovan, bezbedan, i sklonjen od roditeljskog nadzora. Predstava u Remsu je karakteristična po izuzetnoj energiji mladih izvođača, koji su osvojili publiku predanim, energičnim, nesputanim, iskrenim nastupima, u ulogama koje su replike njihovih života. Obučeni su u šarenu, šljokičastu odeću, igraju na upadljivo zelenoj travi. Stolice su svuda razbacane, dok izvođači uživaju u kršu odsustva roditeljskog reda i nadzora. Njihovu igru iz pozadine vodi DJ, naratorka koja povremeno deluje kao kontrolorka, nalik svuda prisutnom Orvelovom Velikom bratu.

Foto Ana Tasić

Ferdinand Barbe, reditelj ove predstave, nakon premijere koja je ispraćena dugim i iskrenim ovacijama, rekao nam je da je njen cilj otkrivanje stvarnog života tinejdžerima. Oni su tokom proba stalno bili na svojim mobilnim telefonima, zagledani u različite aplikacije: “Oni neprestano prave fotografije i odmah ih postuju na svoje profile, to je karakteristično za taj uzrast. Oni o svemu pričaju otvoreno na Internetu, što je razlika u odnosu na moju generaciju.”, rekao nam je Barbe.

U veoma inspirativnom uvodu konferencije o digitalizaciji, Elen Riot je rekla je da je drama “Konkor Floral” napisana sa tinejdžerima za tinejdžere, dakle dokumentaristički je utemeljena, nikla iz savremene stvarnosti mladih ljudi: “Vi ste izvan društva, ako ne koristite nove tehnologije.” Današnji kredo je “Šerujem, dakle postojim”, što je savremeni odgovor na Dekartovu racionalističku misao, “Mislim, dakle postojim”. Danas je šerovanje ličnih svetova smisao postojanja mladih ljudi, primarno sredstvo konstrukcije identiteta (naravno, i onih starijih, zaraženih digitalnom strašću).

U ovoj produkciji, sa druge strane, tinejdžeri na kraju pronalaze opipljiv, materijalan svet, što nam je takođe otkrio Barbe nakon predstave: “U komadu ta deca otkrivaju stvaran život, izvan Interneta i ekrana kompjutera, život u prirodi, travi, napolju, to je poenta komada. U predstavi zato koristimo prirodne, stvarne stvari, travu, stare stvari, kao ovaj kauč, stvari koje su pune života, ne nešto apstraktno.“

Analogni svet pozorišta se u ovom slučaju ukazuje kao ritualni, sveti prostor očuvanja stvarnosti koju melje digitalna mašina. Fizički prisutna scena koja pokušava da sačuva materijalnost sveta. Prisećamo se metafore koju je 1993. upotrebila teoretičarka Pegi Felan, razmatrajući vrednosti neposrednog prisustva živih izvođačkih umetnosti, u odnosu na umetnost nastalu na digitalnim osnovama. Ona je pozorište tumačila kao sirotog Davida, koji se bori protiv Golijata novih medija i tehnološkog kapitalizma (Felan, Neobeleženo: Politike performansa). Ostaje nada da će ovaj David sačuvati stari svet, bar u njegovim najvrednijim fragmentima.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Kulturnom dodatku Politike, 15.2.2019.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s