Fantom na Terazijama

„Fantom iz opere“, muzika Endrju Lojd Veber, po romanu Gastona Leruksa, reditelj Jug Radivojević, Pozorište na Terazijama

Nastao prema romanu „Fantom iz opere“ francuskog pisca Gastona Leruksa (1910), dramski tekst Ričarda Stilgoa i Endrjua Lojda Vebera, predložak je za jedan od  najuspešnijih brodvejskih mjuzikala (kompozitor Endrju Lojd Veber). Reč je o melodramskoj, romantičnoj pripovesti o Eriku, fantomu iz opere, umetniku deformisanog lica, osuđenog na beg od sveta zbog sveta. To je polazište produkcijski ambicioznog i zahtevenog spektakla koji je na scenu Pozorišta na Terazijama postavio reditelj Jug Radivojević (prevod i prepev Slobodan Obradović, dirigent Vesna Šouc, koreograf Konstantin Kostjukov). Dramski i muzički solidno ostvarenu, koreografski znatno manje, ovu produkcijski grandioznu predstavu će naša publika svakako rado gledati, iako njen ukupni kvalitet nije na nivou mjuzikala na Brodveju i Vest Endu.

Imajući u vidu da je reč o licencnom mjuziklu, prostor za njegovu novu scensku interpretaciju bio je prilično sužen. Režija ovde znači uklapanje različitih, brojnih elemenata u funkcionalnu celinu, a ne umetnički izazovnu interpretaciju polaznog scenskog teksta. U ovoj vrsti produkcija osobenijih rediteljskih umetničkih ambicija nema, formalna (spektakularna) značenja dela su glavni razlog njihovog postojanja. Ali, u ovom slučaju je takođe bilo važno da dramska snaga likova i njihovih odnosa bude opipljivo prisutna. Oni su u ovoj predstavi ukupno mogli da budu suptilnije, upečatljivije ostvareni. Rekli bismo da reditelju Radivojeviću više odgovaraju komičniji, teatralniji mjuzikli, nego mjuzikli sa naglašenijim dramskim značenjima.

Slobodan Stefanović u ulozi Fantoma doneo je dramski i pevački vrlo uverljiv, istovremeno ranjiv i nepokolebljiv lik beskompromisnog umetnika. Marta Hadžimanov kao Kristin koju Fantom uzima za štićenicu, izuzetno je sugestivna u pevačkom pogledu, u dramskom manje, zbog neiskustva. Slaven Došlo, kao njen verenik Raul, ubedljiviji je u dramskom segmentu, u kojem je doneo čvršću, kruću, manje romantičnu verziju ovog lika. Njihov ljubavni trougao se može razumeti metaforički. Kristininu žudnju za Fantomom shvatamo i kao romantičarsku žudnju za tamnom, rizičnom, graničnom stranom ljubavi, kao arhetipsku potrebu za iskoračenjem iz idile sigurne ljubavi (Raul). Teatralnije i komičnije su rešeni likovi upravnika opere, Firmana (Milan Antonić) i Andrea (Dušan Šida), kao i razmažene primadone Karlote (Snežana Savičić Sekulić). Oni svojim pojavama relaksiraju osnovni romantičarsko-gotički ton igre, a u njima je vidljivo rediteljevo bolje snalaženje u plastično-komičnom scenskom izrazu.

Treba istaknuti i raskošno maštovite kostime Tatjane Radišić koji su funkcionalno predstavili brojne promene na sceni. Od teatralnih i bajkovitih postavki scena „pozorišta u pozorištu“ do diskretno komičnih rešenja svakodnevne odeće likova, na primer u slučajevima Firmana i Andrea. Scenografija Aleksandra Denića takođe je delotvorna u određivanju promena scenskih prostora, od svrsishodnog kiča koji na početku predstavlja scenografiju za opersku predstavu „Hanibal“, do prostorno minimalistički rešenih ljubavnih scena.

Radivojevićev „Fantom iz opere“ nije zarazno razigran kao njegov prethodni mjuzikl na ovoj sceni, „Mamma Mia!“, niti je zavodljivo, urnebesno duhovit kao „Producenti“. No, sigurno jeste novi naslov na repertoaru ovog pozorišta koji će publika hrliti da gleda, iako je u dramskom i koreografskom smislu mogao da bude uspešniji, zategnutiji.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 12.10.2017.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s