Sloboda (ni)je ništa

Premijera “Marin Držić – Viktorija od neprijatelja” u Dubrovniku

Dubrovnik- U parku Umetničke škole u Starom gradu izvedena je druga i poslednja dramska premijera na ovogodišnjim Dubrovačkim letnjim igrama, „Marin Držić – Viktorija od neprijatelja“. U režiji Ivice Boban, prema dramaturškom konceptu Hrvoja Ivankovića, predstava je uobličena povodom 450 godina od smrti dubrovačkog komediografa. Postavljena je kao pozorište u pozorištu, kao predstava teatarske družine koja dolazi u Dubrovnik da bi odigrala život i dela Marina Držića.

U prvom delu ove stilski i žanrovski slojevite predstave prepliću se narativni i dramski pristup. Prikazuje se Držićev život, od pohađanja dubrovačke gradske škole, preko odlaska na studije u Italiju i početka bavljenja teatrom, do putovanja u Carigrad i povratka u Dubrovnik. U ovom delu su naročito živopisni prizori dubrovačke svakodnevnice, karnevalski duh grada, protkan razgaljujućom muzikom i plesom (kompozitor Ozren Glaser, koreografija Nikolina Medak). U drugom delu koji je dramski jači od prvog, glumci izvode delove Držićevih komada, između ostalih, “Novelu od Stanca“, “Dunda Maroja“, „Skup“, „Hekubu“. Ovi fragmenti su tematski objedinjeni kritikom opšeg društvenog beščašća, kao i nepravednog delovanja gradskih vlasti. Ta pitanja su danas aktuelna, kao i u vremenu renesanse.

Može se reći da predstavu u najvećoj meri nosi zaista izvrstan glumac Ozren Grabarić. Naša publika ga još snažno pamti po izvanrednom nastupu u “Hinkemanu” reditelja Igora Vuka Torbice, kao i po monodrami “Dnevnik jednog ludaka” koja je ove godine proglašena najboljom na zemunskom Festivalu monodrame i pantomime. U dubrovačkoj predstavi, Grabarić ekspresivno stvara Držića, ali i niz njegovih likova, od Pometa, preko Negromanta, do Stanca i Skupa. Iz mnogobrojnog ansambla gde glumci igraju više uloga izdvojićemo i upečatljive nastupe Mara Martinovića, Doris Šarić Kukuljice, Jure Radnića.

U ovoj ambijentalnoj predstavi koja raskošno koristi potencijale prostora, višeznačno, postojano i delikatno su uvedene i video projekcije (Ivan Lušičić). One imaju dokumentarni smisao, kada prikazuju stare crno-bele snimke dubrovačkih predstava po Držićevim komadima. Ponekada preuzimaju funkciju scenografije, kada se projektuju snimci lokacija na kojima se radnja odvija, na primer dubrovačka palata Sponza. Povremeno donose i poetska značenja, na primer u ljubavnoj sceni između Marina i Flore (Petra Svrtan). Na zidine umetničke škole se projektuju i naslovi Držićevih komada, što vodi gledaoce u snalaženju u njihovim fragmentima.

Postavljanje situacije pozorišta u pozorištu stvara plodno tlo za komičku teatralnost, kroz uključivanje atraktivno razgranatih muzičkih i plesnih interludija. Osobena dramaturška struktura je takođe vrlo inspirativno polazište za osavremenjivanje značenja Držićevog dramskog opusa, njegovo produbljivanje i nadgradnju. U tom smislu je posebno sugestivna scena pozorišne probe u današnjem Dubrovniku. Golišave plesačice u pratnji nekakve turbo-elektro muzike prekidaju probu, u lucidno uobličenom prizoru brutalnog prodora stvarnosti. Đubretari zatim nemilosrdno dokrajčavaju rad glumaca, dok se oni uporno bore sa bukom nemarno raskalašnih turista. Ova scena će imati bolan ishod, čime se snažno ističe problem prenametljivosti komercijalnih turističkih programa u današnjem Dubrovniku.

Foto Dubrovačke letnje igre

U vezi sa time, na dramskom programu Dubrovačkih letnjih igara se prepoznaje kontinuitet suptilno kritičkog bavljenja ovim problemom, u predstavama “Dubrovačka trilogija” Staše Zurovca (2015) i “Kafetarija” Vinka Brešana (2016). “Grad senki” autora i reditelja Davora Mojaša i Teatra Lero, prikazana u Lazaretima u ovogodišnjem revijalnom programu festivala takođe je otvorila ova pitanja. Mojaševa predstava je nostalgična posveta Dubrovniku, a njene kritičke crte, usmerene prema podivljalom turizmu, vid su nastojanja da se sačuva sloboda i specifičnost ovog grada.

I u predstavi Ivice Boban se bitno preispituje tema slobode, ključna u prošlosti i sadašnjosti Dubrovnika, čiji je slogan libertas (sloboda). Na sceni se provokativno kaže da nas danas ubijaju slobodom. Zapadna demokratska društva su zvanično obezbedila slobode izražavanja i delovanja, ali su one zapravo iluzorne, formalne, a ne suštinske. Robovi smo osvojenih sloboda, uvezani njenim lancima koje ponosno teglimo.

Ana Tasić

Kritika je objavljena u Politici 28.8.2017.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s