Kad političari kroje umetnost dobije se bućkuriš

Premijera „Gorske drame“ na festivalu „Purgatorije“ u Tivtu

Tivat– Na festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ premijerno je izvedena prva festivalska produkcija, „Gorska drama“, autorski projekat Obrada Nenezića. U produkciji Centra za kulturu Tivat, na otvorenoj sceni Atrijuma letnjikovca Buća u starom centru grada, publika je tri večeri zaredom imala prilike da gleda dramu inspirisanu legendom o nesrećnoj ljubavi Jelene Savojske, ćerke knjaza Nikole. Radnja se dešava krajem devetnaestog veka, ispisujući lično-porodične, ali i političke lomove. U centru pažnje ove melodrame u stihu je Jelenina neostvariva ljubav sa Lukom, brđaninom, perjanikom, nemoguća zbog klasnih prepreka, obaveza koje knjaginica ima prema porodici i državi. Paralelno sa tom linijom radnje, komad kritički odražava teme političkog apsolutizma, kao i ulizištva poslušnika.

Iako je stilski-formalno pretenciozna, a istovremeno naivna i prezastarela, Nenezićeva drama nije beznadežno otužna, kakvom ga je na sceni učinila Nenezićeva režija. Stil je uglavnom patetičan, zaneseno teatralan, bez ikakvog (ironičnog) odmaka prema takvom, danas skoro neshvatljivo izveštačenom, načinu glume. Ton igre je u skladu sa sporadično vidljivim rediteljskim postupcima, jalovim, više-manje ograničenim na određivanje ulaza i izlaza glumaca sa scene. Nikakve suptilnosti nema, maštovitost nije prisutna ni u najavi, scenski rukopis je štur, bolno predvidiv. Na primer, u sceni koja otkriva bratsku privrženost i ljubav, između Luke i Save, horska  muzika se stereotipno pojačava, kako bi naglasila sentimentalnost trenutka. No, umesto da se na taj način proizvede stvarnija, delotvornija osećajnost, izazvana je iritacija zbog krajnje estetske bezvrednosti postupka.

Nastup Filipa Đuretića kao freskopisca Prokopija tipičan je u pogledu visokoparne, plitke, neubedljive igre. Jovan Dabović Luku stvara mirnije, suzdržanije, ne udarajući bučno na čula gledalaca. Njegov brat Sava (Pavle Popović) drčniji je i napetiji, pri čemu je igra glumca kruta i usiljena, pa taj lik deluje veoma izveštačeno. Princ Arsen Petra Novakovića je uverljiviji, jer svedenije prikazuje njegovu odlučnost, uglavnom lišeno prenaglašene patetike. To je uglavnom slučaj i sa likovima knjaza Nikole (Aleksandar Radulović) i knjaginje Milene (Gorana Marković). Sa druge strane, finski diplomata fon Manerhajm (Omar Bajramspahić) je predstavljen kao lakdrijaš, sa napadnim rumenilom na obrazima. On stilski vrlo štrči u celini, kao da je na scenu upao iz neke farse, ničim izazvano. Maja Stojanović umerenije, solidno igra knjaginicu Jelenu, oblikovanu idealistički, kao mudru, skromnu, pristupačnu lepoticu koja je svojom pojavom ustalasala Evropu. Marija Maša Labudović je knjaginica Ana, njena sestra, prikazana sa viškom izražajnih sredstava. Ona je brbljivija, prozaičnija, neskromna, željna slave i raskoši, nesvesna njihove prolaznosti.

Stilizovana scenografija (Darko Musić) koja predstavlja unutrašnjost crkve, cetinjski dvor itd, u stilskom je neskladu sa osnovnim, mrtvačkim, lažnim realizmom režije. Osim toga, ona je kabasta i ružnjikava, mada je, istini za volju, tako u skladu sa rediteljskom poetikom.

Foto Mihael Đuričić, CK Tivat

Povodom tivatske premijere „Gorske drame“, list „Vijesti“ je objavio vrlo poučan, kritički tekst „Kad političari kroje umetnost, ispadne paštroć“. Tu se, između ostalog, navodi da su na ovoj produkciji „insistirali političari, mimo volje umetnika i poznavalaca struke“. Autor  Siniša Luković još piše da je predstava „pokazala šta se događa kada se političari pokušavaju baviti umetnošću i određivati reper artističke vrednosti“, dodajući i to da je Nenezić inače savetnik predsednika crnogorskog parlamenta Ivana Brajovića.

Tekst u „Vijestima“ je rasvetlio razloge postavljanja ove umetnički bezvredne, a produkcijski zahtevne predstave na repertoar CK Tivat (Luković navodi i da je predstava koštala 55 000 evra). Ova institucija je u poslednjih nekoliko godina izgradila umetnički više standarde, sa „Penelopijadom“ Dragane Varagić ili „Providencom“ Egona Savina. Zato je naročita šteta da se njihova reputacija ovako ofuca. Ipak, u pozorišnom Tivtu ima razloga za optimizam. Festival „Purgatorije“ nastavlja premijerni program 22. jula, kada će biti izveden „Magbet“ u koreografiji Miloša Isailovića, koprodukcija sa Bitef teatrom.

Ana Tasić

Tekst je objavljen u Politici 19.7.2017

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s